Braca Đurković rođen je 1953. godine.

Fakultet likovnih umetnosti završio 1982.godine, u Beogradu.

Samostalno i kolektivno izlagao u zemlji i inostranstvu. Bracine slike nalaze se u mnogim privatnim kolekcijama i mnogim značajnim kompanijama u zemlji i svetu. Takodje se nalaze i u mnogim najznačajnijim institucijama u zemlji i širom sveta kao sto su sedište Ujedinjenih nacija u Ženevi, Kancelarija gradonačelnika Valestina u Grčkoj, bolnica ”Džon Hopkins” u Baltimoru, Ambasada Italije u Beogradu , u Brizbejnu-Australija itd. U Beogradu se ističe  “No 10” kolektivna izložba najznačajnijih modernih srpskih slikara koji su obeležili drugu polovinu XX i prvu polovinu XXI veka, održana u Porshe audi salonu, maj 2008.godine.

"Voleo bih da stvaram slobodno bez bilo kakvih obzira i unapred postavljenih uslova. To bi za mene značilo – stvarati umetnost ne za život, već za umetnost".

“Ekspresivno, brzo slikarstvo trenutka. Autor je virtuoz u potezima četkom, u lakom, energičnom nanosu boje u željenom pravcu. Jaka energija kipti sa Bracinih slika, artikulišući pre svega figuru, koja je svedena i data gotovo samo u naznakama akcenta nanete boje.”

Ivona Rajačić Barandovski, istoričar umetnosti

"Predodređen je da bude slikar. Biti majstor u oblasti čovekovog stvaralaštva deluje kao Božji dar. To je deo sudbine našeg umetnika Brace Djurkovića. Gledao sam kako pristupa činu slikanja i kako se slikanjem oslobadja svog usplahirenog i nemirnog stanja koje mu nameće trivijalna i obezličena svakodnevnica, život bez poezije i neinventivna stvarnost. Stoga, bez dvoumljenja, napušta taj svet. Akcija slikanja postaje njegova spasonosna forma umetničkog postojanja, način da se približi sebi samom, ali i slobodnoj i nesputanoj igri kojom stiže do svoje magnetične slike. Kao i mnogim svetskim i našim umetnicima, njemu nije neophodna priprema za stvaralački proces jer je taj proces najpre odgovor podsvesnih, prirodnih i spontanih vibracija. Sve najvažnije u oblikovanju slike događa se velikom brzinom, gotovo u trenutku. To je odlika virtuoza! Lakoća sa kojom ovladava slikom, brzina kojom je oblikuje verovatno bi iznenadila i najpouzdanije stvaraoce u likovnim umetnostima.Umetnik svim elementima svog artističkog umeća-od besprekornog crteža do kolorističkih varijacija pretvara svet slike u doživljaj a doživljaj u vizuelni sklad.Kad kažem da je u pitanju sklad ne mislim na onaj vizuelni red iza koga se podrazumeva likovna konačnost ili očekivani poredak koji je bio u neposrednoj vezi sa jučerašnjim ukusom. To nikako i nikad. Štaviše, na njegovim platnima ima podsticajnog i zagonetnog nereda, koji se može označiti kao kreativna otvorenost, otvorenost koja ostaje verodostojna i verna procesu stvaranja slike, njenom očaravajućem pojavljivanju i njenom tajanstvu. Ima se utisak da su njegova izmaštana bića nastala izmedju sna i jave. I potezi i ritmovi umetnikovi na slici prekriveni su rafiniranom svetlošću. Ta otvorenost, kao forma otvorenog dela, temeljna je karakteristika i Djurkovićeve estetike i poetike. I kad ostaje neodgonetnuta sublimacija nesvesnog  silovita energija u njegovim plastičnim formama svako tumačenje može biti veliki promašaj. Tu i nema pouzdane odgonetke. Šta primećujem na njegovoj slici, šta je njena osobenost? Na njoj kao da postoje dve likovne formacije, dve slike. One su različite, a bliske, suštinski saglasne. One jedna drugu ne spotiču već omogućavaju.Jedna predstavlja pozadinu koja je ostvarena u apstraktnoj izvedbi. Ona ponekad ulazi u prvi plan, koji je formiran kao likovno primaran i dominantan, najčešće u obličju figure. Tu je jasno izražena umetnikova sposobnost da oneobiči stvarnost zadržavajući njene osnovne konture. Motivi na njegovim slikama su različiti ali saglasni kao individualizovan likovni rukopis. Bez obzira na to da li se radi o portretima , oblicima uzetim iz realnosti ili kada su u pitanju bića iz prirode vidljiva je zajednička karakteristika-dinamizam nastao hitrim pokretima četkice i smirena, vedra paleta boja. Konji su za njega možda njegov najinspirativniji motivski podsticaj. Oni su nesputana energija, preduslov za dinamičko oblikovanje slike. Dramatično ubrzanje sadašnjeg vremena,umetnik nije hteo da u svojim tvorevinama vezuje čuda tehničkih inovacija,nego za protagoniste brzine,koja dolazi kao dar prirode.I više od toga konji su ta divna stvorenja,živa metafora bitnog svojstva postojanja i životnog aktivizma.Vita aktiva u slikarevoj zamisli postaje vita creativa.U oblikovanju njegove slike trijumfuje spontanost i dramatičnost.Slika se misli u procesu njenog stvaranja. Tu i dolazi do lakoće stvaranja do ekspresivnosti kipteće energije ali je njegov likovni oblik otvorena struktura.To je deo dekonstrukcije same slike koja je veoma bliska postmodernoj estetici. Tada u njegovom likovnom rukopisu pulsira snaga individualnog umetničkog izraza. 
U susretu sa Djurkovićevim kreacijama ostaje uvek zapamćena vedra i nadmoćna energija slike."

Prof.dr. Ratko Božović